Stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu: Kompletan vodič, iskustva i saveti

Uvod: Bezbednost i zdravlje na radu - profesija koja dobija na značaju

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu u poslednjih nekoliko godina doživljava pravu renesansu. Od zanemarene administrativne obaveze, postala je jedno od najtraženijih i najperspektivnijih zanimanja na domaćem tržištu rada. Zakonska regulativa sve više nalaže poslodavcima da angažuju stručna lica, a istovremeno raste svest o značaju prevencije povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Da biste mogli da se bavite ovim poslom, neophodno je da položite stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Upravo je taj ispit centralna tema ovog teksta, u kojem ćemo, na osnovu iskustava brojnih polaznika, razjasniti sve nedoumice - od uslova za prijavu, preko strukture ispita i načina pripreme, do perspektiva i plata u struci.

Ko može da se bavi bezbednošću i zdravljem na radu?

Jedno od najčešćih pitanja glasi: da li je za polaganje ispita potreban fakultet? Odgovor nije jednoznačan i zavisi od toga na koji način želite da radite. Prema trenutno važećim propisima, stručni ispit za lice za bezbednost i zdravlje na radu (prvi deo ispita) može da polaže svako, bez obzira na stepen stručne spreme - dovoljna je završena srednja škola. Poznati su primeri ljudi sa završenom gimnazijom, srednjom medicinskom ili ekonomskom školom koji su uspešno položili ispit i rade kao lica za bezbednost na radu u domovima zdravlja, fabrikama ili javnim ustanovama. To je moguće zato što je zakon omogućio da svako, uz položen stručni ispit, može obavljati poslove bezbednosti i zdravlja na radu za potrebe jednog poslodavca.

Situacija je drugačija kada je reč o radu u agencijama koje se profesionalno bave pružanjem usluga iz ove oblasti. Za rad u agenciji, pored položenog ispita, neophodno je i odgovarajuće visoko obrazovanje - najčešće sa tehničkih, tehnoloških ili medicinskih fakulteta, odnosno sa studijskih programa koji nose najmanje 180 ESPB iz tehničko-tehnoloških nauka. Dakle, fakultetska diploma otvara vrata radu u agencijama, dok je za samostalno obavljanje poslova u jednoj firmi dovoljan samo položen ispit. Ova razlika često izaziva rasprave među kolegama, jer se na istim seminarima mogu sresti ljudi sa završenim fakultetom zaštite na radu i oni koji su ispit položili nakon kraćeg pripremnog kursa - svi su u istoj ravni pred zakonom kada je reč o licu za bezbednost i zdravlje na radu unutar jedne kompanije.

Kako izgleda stručni ispit?

Ispit se održava u prostorijama Uprave za bezbednost i zdravlje na radu u Beogradu, najčešće vikendom, i traje gotovo ceo dan - od 9 časova ujutru pa često i do 15 ili 16 časova. Podeljen je na četiri celine, a svaka od njih nosi svoje specifičnosti. Polaznici ulaze u grupi od po nekoliko kandidata istovremeno, a ceo proces prati posebna dinamika koja ume da bude i psihički zahtevnija od samog gradiva.

Prvi deo: Međunarodni izvori, Ustav i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

U prvoj prostoriji kandidati izvlače po tri pitanja koja pokrivaju konvencije Međunarodne organizacije rada (npr. Konvencija br. 155, 161, 148), osnivačke ugovore Evropske unije, Ustav Republike Srbije, kao i sam Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Iako deluje obimno, ispitivači uglavnom traže sažete i precizne odgovore, često prekidajući kandidate kad vide da znaju suštinu. Ovaj deo je najlakši i većina prolazi bez većih problema, mada se mora obratiti pažnja na recentne izmene - na primer, dodata je Konvencija 148, koje ranije nije bilo u programu.

Drugi deo: Radno pravo, penzijsko i zdravstveno osiguranje

Sledeća soba donosi pitanja iz Zakona o radu (godišnji odmor, radno vreme, otkaz ugovora), Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (beneficirani staž, povreda na radu), kao i iz oblasti obaveznog zdravstvenog osiguranja i zaštite ličnih podataka zaposlenih. Pitanja su često konkretna - npr. „koje su obaveze poslodavca prilikom kolektivnog viška zaposlenih?, „šta je povreda na radu u smislu PIO?". I ovde prolazi velika većina, mada se dešava da neko padne i po nekoliko puta na naizgled jednostavnim pitanjima, poput „društvena briga za zdravlje zaposlenog na nivou poslodavca".

Treći deo: Pismena izrada akta o proceni rizika

Nakon što se polože prva dva dela, kandidati dobijaju radno mesto za koje treba da urade procenu rizika. Ovo je deo koji je doživeo najdrastičnije promene. Od maja 2019. godine više nije dozvoljeno korišćenje literature, knjiga, skripti, pa čak ni unapred pripremljenih primera procene rizika. Na raspolaganju je samo lista opasnosti i štetnosti (šifarnik) i metoda koju kandidat želi da primeni (najčešće Kinney metoda ili matrica 5x5). Za pisanje se daje dva sata, a radna mesta umeju da budu krajnje neobična: automehaničar, tkač na razboju, vozač tramvaja, berač sezonskog voća, pa čak i radnik u rudniku. Ispitivač na kraju pregleda akt, obično gleda da li su ispoštovane sve faze - od opisa tehnološkog procesa, prepoznavanja opasnosti, do tabelarnog prikaza i konačnog zaključka da li je radno mesto sa povećanim rizikom. Zbog nemogućnosti korišćenja pomoćnih materijala, na ovom delu pada mnogo veći broj kandidata nego ranije.

Četvrti deo: Usmeni - pravilnici i procena rizika

Poslednja faza ispita sastoji se od dve odvojene sobe. U prvoj se polažu pravilnici - ovde se izvlače tri pitanja, a ispitivač često postavlja i dodatna potpitanja iz drugih pravilnika, prošetavši kandidata kroz šest, sedam, pa i više njih. Tipična pitanja su: „šta je sadržaj prijave gradilišta?", „granične i akcione vrednosti buke i vibracija - razlika i brojevi", „mere zaštite pri zidarskim radovima", „dokumentacija za rad sa visokim naponom", „oprema za prvu pomoć", „ručno prenošenje tereta - kumulativna masa za žene", „kako se obeležavaju putevi evakuacije", „tehnička dokumentacija za mašine", „eksplozivne atmosfere" i mnoga druga. Traži se preciznost - brojevi, definicije, nabrajanja. Ovo je najteži deo ispita i mesto gde najviše kandidata padne.

Druga soba je posvećena procjeni rizika kao institutu. Ovde se usmeno odgovara o samom aktu o proceni rizika, njegovom pokretanju, sadržaju, hijerarhiji mera, kao i o opštim pitanjima iz bezbednosti i zdravlja na radu - šta je opasnost, podela opasnosti i štetnosti, uloga službe medicine rada, obaveze lica za bezbednost i dr. Iako je gradivo logično, i ovde se od kandidata očekuje da razume suštinu i da ne reprodukuje napamet bez ikakvog povezivanja.

Koliko košta i kako se prijaviti?

Troškovi polaganja su se neznatno menjali. Cena samog stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu iznosi 12.560 dinara, uz prateće takse od približno 320 i 960 dinara. Prijava se podnosi Upravi za bezbednost i zdravlje na radu u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Nakon prijema prijave, kandidat dobija poziv najmanje 15 dana pre zakazanog termina, ali iskustva govore da se na poziv čeka od mesec do čak tri meseca, u zavisnosti od broja prijavljenih. Rokovi se zakazuju otprilike jednom mesečno, s tim što leti ponekad dođe do pauze. Preporuka je da pre slanja prijave dobro procenite svoje vreme za učenje, jer se ispit ozbiljno priprema i ne treba mu pristupati olako.

Priprema ispita: literatura, skripte i obuke

Jedan od najvećih izazova sa kojim se susreću budući polaznici jeste pitanje šta učiti. Spisak literature na sajtu ministarstva mnogi opisuju kao konfuzan i teško pregledan, naročito nakon poslednjih izmena pravilnika o polaganju. Formalni program obuhvata:

• Ustav Republike Srbije
• Konvencije MOR-a i direktive EU
• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
• Zakon o radu
• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju
• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti
• Krivični zakonik - delovi o nepreduzimanju mera zaštite na radu
• Veliki broj pravilnika - preko 20 njih, uključujući one o proceni rizika, radu sa ekranima, buci i vibracijama, građevinskim radovima, električnoj energiji, prvoj pomoći, ličnoj zaštitnoj opremi, biološkim i hemijskim štetnostima, mladima, trudnicama i porodiljama, elektromagnetskom polju, itd.

U praksi, većina kandidata se oslanja na gotove skripte koje skraćeno sadrže najvažnije odredbe i podsećaju na ispitna pitanja. Postoji nekoliko poznatih skripti koje kruže među polaznicima - cena se kreće od 1.000 do 2.000 dinara. Ipak, iskusniji polaznici upozoravaju da sama skripta nije dovoljna, jer ispitivači namerno postavljaju pitanja koja nisu obuhvaćena skriptom upravo da bi testirali da li je kandidat učio izvorne propise. Stoga je poželjno, nakon savladavanja skripte, pročitati i sve pravilnike u punom tekstu i izdvojiti ključne brojke i definicije.

Organizuju se i pripremne obuke, najčešće u trajanju od mesec dana (četvrtak, petak, subota) ili intenzivni kursevi od pet do šest nedelja. Cene obuka variraju od 25.000 do 35.000 dinara. Polaznici obuka ističu da im je to značilo da bolje razumeju terminologiju i logiku propisa, ali da su i dalje morali samostalno da uče. Savet je da se na obuku ide sa već pripremljenim gradivom, kako bi se dobilo pojašnjenje nedoumica.

Iskustva sa ispita - šta očekivati?

Na osnovu brojnih iskustava koja se mogu pronaći na forumima i u razmeni među kolegama, može se izvući nekoliko univerzalnih saveta. Pre svega, ispit nije nimalo naivan - tvrdnje da je lako položiti uglavnom dolaze od onih koji su ispit spremali ozbiljno i temeljno. Prolaznost na prva dva dela je visoka (80%), ali na druga dva pada drastično, pa ukupan udeo onih koji polože iz prvog pokušaja retko prelazi trećinu prijavljenih.

Ispitivači su opisani kao profesionalni i korektni, ali i strogi kad ocene da kandidat ne poznaje osnovne pojmove. Na primer, neće tolerisati neznanje o tome kako se otvaraju vrata na putevima evakuacije ili koje su granične vrednosti buke. S druge strane, ako pokažete da razumete logiku propisa i povezujete stvari, spremni su da pomognu potpitanjima. Posebno se naglašava da je poslednji deo (pravilnici) mesto gde se „čisti račun" - tu nema milosti, pita se konkretno i morate znati brojeve, mere i procedure. Čak se dešava da ispitivač postavi pitanje iz pravilnika koji nije u redukovanom programu, pa kandidati koji su preskakali manje bitne propise budu neprijatno iznenađeni.

Jedan od najvećih strahova je pismena procena rizika bez literature. Ono što su mnogi istakli jeste da se dobra priprema svodi na to da unapred izradite nekoliko procena za tipična radna mesta (kancelarijski radnik, skladištar, električar, radnik na montaži) i da temeljno savladate metodologiju - npr. Kinney metoda sa skalom verovatnoće, učestalosti i težine posledica. Na dan ispita, kada dobijete konkretno radno mesto, vi samo prilagodite svoj model. Ispitivač gleda da li ste obuhvatili sve opasnosti i štetnosti sa spiska, da li ste pravilno izračunali nivo rizika i doneli ispravan zaključak.

Korisno je i to što polaznici mogu pre polaganja da prisustvuju ispitu u svojstvu posmatrača - to daje dragocen uvid u formalnost i smanjuje tremu. Većina savetuje da se bar jednom ode i sasluša kako izgleda ispit.

Perspektive posla i zarade u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Ono što najviše motiviše ljude da se upuste u ovaj proces jeste pitanje: da li ima posla i koliko se može zaraditi? Odgovor je - posla ima, ali nije lako doći do dobro plaćenog radnog mesta odmah. Potražnja za licima za bezbednost i zdravlje na radu raste, što je posledica pooštravanja propisa i veće odgovornosti poslodavaca. Firme su u obavezi da imenuju lice za bezbednost na radu, pa se otvaraju pozicije u proizvodnji, građevinarstvu, zdravstvu, javnoj upravi.

Najčešći putevi su:

• Rad u jednoj firmi (interno lice): Ovde mogu da se zaposle i ljudi sa srednjom stručnom spremom i položenim ispitom. Plata često kreće od republičkog proseka, a može da dostigne i 70.000 - 90.000 dinara u većim sistemima, posebno ako lice obavlja i poslove zaštite od požara.
• Rad u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu: Zahteva fakultetsku diplomu i licencu. Agencije pružaju usluge većem broju firmi, pa je obim posla veći, ali su i prihodi viši. Zavisi od broja klijenata, ali iskusni referenti zarađuju od 80.000 do 150.000 dinara mesečno.
• Međunarodne kompanije i specijalizovani menadžerski poslovi: Tu su najveće plate, koje mogu ići i do 3.000 - 4.000 evra mesečno, ali se traži fakultet iz oblasti bezbednosti, višegodišnje iskustvo, poznavanje evropskih standarda i često engleski jezik.

Treba biti realan - u domaćim firmama koje imaju ograničene budžete, plata može biti i minimalna, naročito u opštinama i manjim mestima. Međutim, s obzirom na to da se stalno usvajaju novi pravilnici i da inspekcije pojačavaju kontrole, očekuje se da će ova profesija biti još traženija i bolje plaćena u godinama koje dolaze. Mnogi koji su položili ispit ističu da im je on obezbedio sigurnije radno mesto i dodatnu vrednost na tržištu rada, čak i kada su imali druge poslove.

Promene u regulativi i saveti za one koji tek treba da polažu

Važno je pratiti izmene jer se pravilnik o polaganju često menja. Poslednje verzije uvele su potpuno nove pravilnike, poput onih o mladima, trudnicama i porodiljama, dok su neki stari izbačeni (npr. pravilnik o šumarstvu). Takođe, odnedavno se zahteva i poznavanje zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Zato je neophodno koristiti najsvežiju literaturu i ne oslanjati se na zastarele skripte.

Na kraju, najvažniji savet dolazi od onih koji su prošli kroz ceo proces: ne potcenjujte ispit, ali ga ni ne doživljavajte kao nepremostivu prepreku. Uz dva do tri meseca redovnog učenja (naročito vikendom), dobru organizaciju i korišćenje svih dostupnih materijala, uspeh je realan. Ključne su poslednje dve nedelje pred ispit, kada treba intenzivno ponavljati, naročito pravilnike i konkretne brojčane vrednosti.

Zanimanje lice za bezbednost i zdravlje na radu nije više samo štambilj na papiru - ono postaje ozbiljan poziv sa velikom odgovornošću, ali i sa sve većim uvažavanjem. Oni koji su već u poslu naglašavaju da je potreban kontinuiran rad na sebi, praćenje seminara i izmena propisa, ali da je satisfakcija velika kada svojim radom direktno doprinesete očuvanju zdravlja i života ljudi na radnom mestu.

Zaključak: Vredi li ulagati u karijeru u bezbednosti i zdravlju na radu?

Definitivno da. Uprkos teškom ispitu, konkurenciji i povremenim birokratskim frustracijama, polaganje stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu otvara vrata ka stabilnoj i perspektivnoj profesiji. Bilo da ste već zaposleni i želite da proširite kvalifikacije, ili tražite novi poziv, ovaj ispit je investicija koja se može višestruko isplatiti. Uz dobru pripremu, podršku kolega sa foruma i istrajnost, i vi možete postati jedan od sve traženijih stručnjaka za bezbednost na radu - profesiju koja čuva ono najvrednije: život i zdravlje ljudi.