Kako otvoriti i voditi privatni biznis u Srbiji - Kompletan vodič za preduzetnike početnike

Svakodnevno se mnogi ljudi suočavaju sa izazovom pokretanja sopstvenog posla. Bilo da je reč o nezadovoljstvu trenutnim radnim mestom, želji za većom finansijskom slobodom ili jednostavno potrebi da se testira sopstvena ideja na tržištu, put od planiranja do realizacije ume da bude poprilično trnovit. Ovaj tekst ima za cilj da na jednom mestu objedini najvažnije informacije koje će vam pomoći da razumete šta je sve potrebno kada se odlučite na ovaj korak - bez suvišnog birokratizovanja, ali sa dovoljno detalja da možete da napravite realnu računicu.

Prvi korak: registracija preduzetničke radnje ili društva sa ograničenom odgovornošću

Najveći broj ljudi koji prvi put ulazi u svet privatnog poslovanja opredeljuje se za otvaranje preduzetničke radnje (STR). Ova forma je popularna jer podrazumeva relativno jednostavnu administraciju i manje troškove održavanja. Sa druge strane, društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) zahteva osnivački kapital, složenije knjigovodstvo i obično podrazumeva veći obim poslovanja, pa ga mnogi savetuju tek kada posao već uhoda i proširi se.

Ono što je važno naglasiti jeste da je od maja 2009. godine počela primena jednošalterskog sistema registracije privrednih subjekata. Stupanjem na snagu pravilnika o dodeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju je registraciju nadležna Agencija za privredne registre (APR), procedura je značajno ubrzana. Podnošenjem jedinstvene registracione prijave za osnivanje privrednog subjekta i upis u registar poreskih obveznika na jednom šalteru APR-a, podnosilac dobija rešenje o registraciji zajedno sa poreskim identifikacionim brojem (PIB) u roku koji ne traje duže od pet dana od podnošenja prijave.

Poreska uprava vodi registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem PIB-a. Taj broj je jedinstven i jedini broj fizičkog, odnosno pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se prilikom promene sedišta, odnosno prebivališta. Dakle, ne postoji potreba za višestrukim prijavljivanjem na različitim šalterima, što je ranije bio slučaj. Danas se sve završava na jednom mestu, a sama registracija retko kada predstavlja najveći problem - mnogi iskusni preduzetnici će vam reći da je to najmanji problem, jer za pet dana već možete imati registrovanu firmu.

Troškovi registracije i izdavanja dokumenata

Kada razmišljate o otvaranju radnje, valja računati na administrativne takse koje prate svaki korak. One se vremenom menjaju, pa ih je uvek dobro proveriti na zvaničnom sajtu APR-a neposredno pre podnošenja prijave, ali okvirno možete očekivati sledeće stavke: naknada za registraciju preduzetnika iznosi oko 1.200 dinara, dok je za registraciju promene podataka o preduzetniku potrebno izdvojiti otprilike 700 dinara. Ako se registracionom prijavom zahteva više promena, naknada se uvećava za otprilike 300 dinara po svakoj dodatnoj promeni.

Za registraciju prostora van poslovnog sedišta plaća se naknada od oko 700 dinara po prostoru, isto toliko košta i registracija zabeležbe podataka od značaja za pravni promet. Brisanje preduzetnika iz registra podrazumeva taksu od oko 1.000 dinara, kao i rezervacija naziva. Kada su u pitanju izvodi i potvrde, izvod o registrovanim podacima o preduzetniku naplaćuje se oko 800 dinara, kopija dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija kreće se od 30 dinara po strani, a štampanje registracione prijave je oko 120 dinara. Potvrda da preduzetnik nije registrovan u registru ili da registar ne sadrži traženi podatak košta oko 400 dinara, kao i potvrda o istorijski registrovanim podacima po podatku. Naknada za potvrdu o pravnom sledbeništvu iznosi oko 800 dinara po preduzetniku.

Ove brojke možda deluju sitno u poređenju sa ukupnim ulaganjem, ali ih je važno uračunati u početni budžet, naročito ako planirate da kasnije širite poslovanje, otvarate nove poslovne jedinice ili menjadi podatke u registru.

Šta nakon rešenja o registraciji - pečat, račun i fiskalna kasa

Kada dobijete rešenje iz APR-a, sledi izrada pečata. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika. Naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje u rešenju - ovo je vrlo važno jer će se svaka neusklađenost kasnije odraziti na overu dokumenata, ugovore i poslovanje sa bankama. Sledeći korak je otvaranje poslovnog računa. Privatni preduzetnik otvara tekući račun kod poslovne banke, u skladu sa odredbama zakona o platnom prometu. Računi se vode kod poslovnih banaka, pri čemu je moguće imati račune u jednoj ili više banaka, u zavisnosti od potrebe.

Dokumentacija za otvaranje računa podrazumeva sledeće: zahtev za otvaranje računa koji se dobija u banci, rešenje o upisu u registar od strane nadležnog organa, izvod iz poreske evidencije koji sadrži PIB, kao i karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga za raspolaganje sredstvima sa računa. Ovaj karton se potpisuje od strane ovlašćenog lica i overava pečatom koji će se koristiti za overu instrumenata plaćanja.

Fiskalna kasa je sledeća obavezna stavka za većinu delatnosti. Prema zakonu o porezu na dodatu vrednost i uredbi o načinu evidentiranja prometa preko registar kasa sa fiskalnom memorijom, privatni preduzetnici su u obavezi da nabave fiskalnu kasu preko ovlašćenog proizvođača, odnosno servisera. U organizacionim jedinicama poreske uprave (filijale i ekspoziture) mogu se dobiti sve potrebne informacije o fiskalizaciji, ovlašćenim proizvođačima i servisima, kao i o rokovima za uvođenje fiskalnih kasa. Pre početka evidentiranja prometa, fiskalna kasa mora biti fiskalizovana za svakog pojedinačnog korisnika od strane radnika poreske uprave.

Istovremeno prilikom ugovaranja nabavke fiskalne kase, obavlja se i nabavka terminala za daljinsko očitavanje podataka (GPRS), čime se zaokružuje proces fiskalizacije i omogućava efikasnija kontrola poreskih obveznika. Od ove obaveze izuzeti su, između ostalih, prodavci koji vrše promet dobara na pijačnim tezgama i oni čija delatnost zahteva čestu promenu mesta prodaje, kao i poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji na pijačnim tezgama prodaju sopstvene proizvode.

Posebno treba obratiti pažnju na delatnosti koje su izuzete od obaveze posedovanja fiskalne kase. U te delatnosti spadaju: prodaja karata putnicima u drumskom, železničkom, vodenom i vazdušnom saobraćaju, prevoz robe u drumskom saobraćaju, taksi prevoznici, banke i druge finansijske organizacije, osiguranje i reosiguranje, PTT usluge, advokatski poslovi, ulična prodaja sladoleda, kokica, lozova i štampe (kolporteri), prodaja proizvoda preko automata, usluge čistača cipela i nosača. Od 1. juna 2009. godine, fiskalne kase moraju da koriste i turističke agencije i zdravstveni sektor - preciznije, zdravstvene usluge koje ne spadaju u obavezno zdravstveno osiguranje i veterinarske ustanove (osim primarne terenske zdravstvene zaštite životinja, poslova dezinfekcije i deratizacije i aktivnosti na sprečavanju širenja zaraznih bolesti).

Takođe, u grupu obveznika spadaju i šivenje po narudžbini i proizvodnja i opravka odeće. Propisane zakonske novčane kazne za neizvršenje ove obaveze kreću se od 100.000 do milion dinara, uz mogućnost izricanja mere zabrane obavljanja delatnosti, pa se sa ovim propisom nije igrati.

Posebni uslovi za delatnosti od javnog interesa - inspekcijski nadzor

Kod određenih vrsta delatnosti, nosi propisanih uslova vršiće se u redovnom postupku inspekcijskog nadzora tokom obavljanja delatnosti. Ovo se naročito odnosi na delatnosti poput proizvodnje i prometa opasnih i štetnih materija, nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, boja i lakova i drugih hemijskih sredstava, kao i obavljanje zdravstvene delatnosti i industrijske proizvodnje životnih namirnica. U slučaju prometa svežeg mesa, neophodno je rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. To znači da pre započinjanja rada neće biti dovoljno samo rešenje iz APR-a, već ćete morati da prođete i kroz posebnu proceduru kod sanitarnih, veterinarskih ili inspekcija za zaštitu životne sredine, u zavisnosti od predmeta vašeg poslovanja. Ovo su složeniji oblici biznisa koji zahtevaju dodatna ulaganja u infrastrukturu, obuku zaposlenih i redovno podnošenje izveštaja, pa ih nije preporučljivo započinjati bez detaljno razrađenog plana i prethodnog iskustva u datoj oblasti.

Poreski sistem i doprinosi - na šta sve država računa

Jedan od najvećih izazova za svakog novog preduzetnika jeste razumevanje fiskalnih obaveza. Ukoliko niste u sistemu PDV-a (a prag za ulazak je promet veći od 8 miliona dinara), možete funkcionisati kao paušalac, pod uslovom da vaša delatnost pripada grupi onih koje se mogu paušalno oporezivati. Spisak delatnosti koje se oporezuju paušalno je podugačak i obuhvata, između ostalog, frizere za muškarce i žene, časovničare, optičare, fotokopirnice, obućare, krojače, prerađivače sekundarnih sirovina, bravare, firmopisce, pečatoresce, uzgajivače cveća, proizvođače lozno-voćnih i drugih sadnica, inkubatorsku proizvodnju živine, izvođače muzičkih i drugih programa, automehaničare, autolimare, autoelektričare, vulkanizere, molere, tapetare, TV i elektro mehaničare, precizne mehaničare, električare, vodoinstalatere, podučavanje umetničkim i sportskim veštinama, grafičku delatnost, pranje i peglanje rublja, hemijsko čišćenje, pedikirsko-manikirske i kozmetičarske usluge, fotografe sa stalnim poslovnim mestom, video klubove, voštare, trgovinsku delatnost koja se obavlja izvan poslovnih prostorija na tezgama i sličnim objektima na pijacama, ulicama i trgovima, zlatare, kamenoresce, plastičare, metalostrugare, pekare, proizvođače testenina, poslastičare, građevinsku delatnost, stolare, stakloresce, modne krojače, trgovinsku i ugostiteljsku delatnost u kiosku ili prikolici, auto-perionice, lekare, stomatologe, apotekare, veterinare, profesore, fizioterapeute, zubne tehničare, advokate i mnoge druge slične profesionalne delatnosti.

Ako ste paušalac, ne vodite poslovne knjige osim knjige paušalno oporezivih obveznika. Možete podizati novac sa svog poslovnog računa do 100.000 dinara dnevno bez podnošenja dokaza banci o razlogu podizanja, što je za mnoge velika pogodnost u upravljanju likvidnošću.

Sa druge strane, ukoliko ste u sistemu samooporezivanja, obavezni ste da plaćate porez na prihod od samostalne delatnosti po stopi od 10% na osnovicu, kao i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Zbirna stopa doprinosa iznosi 35,8% i raspoređuje se tako da na teret zaposlenog i poslodavca (koji ste u ovom slučaju vi sami) ide 11% za penzijsko i invalidsko osiguranje, 6,15% za zdravstveno osiguranje i 0,75% za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Porez na zarade iznosi 12% na osnovicu, koja se umanjuje za neoporezivi iznos od 5.560 dinara mesečno. Ovaj sistem se primenjuje i na ugovore o delu, privremene i povremene poslove, kao i na različite bonuse i beneficije koje poslodavac obezbeđuje zaposlenima.

Realnost privatnog biznisa - šta niko ne govori na početku

Iskustva ljudi koji su prošli ovaj put gotovo jednoglasno ukazuju na nekoliko ključnih stvari. Prva i najvažnija je da morate imati finansijski „stek” - ušteđevinu koja će vam omogućiti da preživite period dok se posao ne razradi. Taj period obično traje od jedne do dve godine, a za to vreme ćete imati fiksne mesečne troškove (kirija, računi, knjigovođa, doprinosi) i moraćete da ulažete u robu, a promet u početku gotovo sigurno neće moći sve to da pokrije. Ukoliko nemate par hiljada evra sa strane, mimo početnog ulaganja, lako možete upasti u spiralu dugovanja iz koje je teško izaći.

Druga stvar je psihološka spremnost. Mnogi ljudi koji pređu sa redovne plate na sopstveni biznis padnu u zamku prividnog obilja. Kada vidite dnevni pazar od 30, 40 ili 50 hiljada dinara, lako je pomisliti da ste odjednom bogati. Ali od tog novca treba odvojiti za dobavljače, za kiriju, za porez, za sledeću nabavku, za kvarove i za sve nepredviđene troškove. Ono što ostane na kraju meseca često je manje od prosečne plate - naročito u prvim godinama. Oni koji su uspeli da opstanu obično su prve dve-tri godine živeli krajnje skromno i svaki dinar vraćali u posao.

Treća važna lekcija odnosi se na cene i konkurenciju. U malim mestima, gde svi znaju svakoga, marže su često više nego u velikim gradovima, ali je kupovna moć manja. Ljudi će radije otići kolima u obližnji grad i kupiti u velikom marketu nego platiti duplo više u komšiluku - osim ako ne ponudite nešto što oni nemaju, bilo da je reč o širem asortimanu, dužem radnom vremenu, mogućnosti vraćanja neotvorenih pića posle slavlja ili jednostavno ljudskom odnosu i preporukama. Lokacija je ključna, ali još je važnija sposobnost da razumete svoje mušterije i prilagodite ponudu njihovim realnim potrebama, a ne svojim pretpostavkama.

Konkretni tipovi biznisa i specifične napomene

Ako razmišljate o otvaranju piljare (prodavnice voća i povrća), računajte da cena zakupa lokala i početni lager zavise od mesta i dobavljača. Iskusni prodavci kažu da ne može da se počne bez makar 1.000 evra, a često i više, u zavisnosti od toga koliko robe želite da imate na lageru i po kojoj ceni nabavljate na kvantaškoj pijaci. Ono što je prednost ovog posla jeste što relativno brzo možete videti rezultate - ukoliko ste na dobroj lokaciji i imate svežu robu, mušterije se brzo vraćaju.

Prodavnica zdrave hrane je poslednjih godina postala popularna, ali nosi svoje izazove. Roba se lako kvari, leti je naročito teško održati svežinu, a rokovi trajanja su kratki. Potrebno je pažljivo balansirati između širine asortimana i količine, jer ćete u suprotnom mnogo toga morati da bacite. Početni troškovi za opremanje lokala (vitrine, svetleća reklama, kasa, vaga) mogu biti značajni, a za robu se preporučuje da se kreće sa manjim količinama, pa da se postepeno dopunjava na osnovu potražnje. Ono što je specifično jeste da dobar deo mušterija u ovakvim prodavnicama očekuje i savet, pa je poznavanje proizvoda velika prednost.

Za one koje zanima proizvodnja, recimo testenine ili toalet papira, važi pravilo da je ulaganje u mašine najveća početna stavka, ali je prednost što se proizvodnja može obavljati u sopstvenoj režiji, bez velikih troškova zakupa u centru grada. Takođe, roba široke potrošnje uvek ima tržište, ali je konkurencija jaka i zahteva ozbiljnu logistiku i plasman - hotele, restorane, škole, firme.

Butici garderobe i prodaja putem interneta su još jedna česta opcija. Nabavka iz Turske, Mađarske ili preko veleprodaja u BiH zahteva rešavanje uvoznih procedura, carine i transporta, što dodatno poskupljuje robu. Zato mnogi počinju sa onlajn prodajom preko društvenih mreža i specijalizovanih sajtova, gde su troškovi minimalni, a rizik gotovo nepostojeći - barem dok se ne stekne baza kupaca i ne izgradi poverenje.

Kada je reč o uslužnim delatnostima poput frizerskih, krojačkih ili kozmetičarskih salona, primamljivo je to što su ulaganja u opremu relativno fiksna i ne zahtevaju velike lagere robe. Međutim, konkurencija je ogromna, pa je neophodno izdvojiti se kvalitetom, pristupačnim cenama i marketingom - od flajera u poštanskim sandučićima do aktivnog prisustva na društvenim mrežama. Takođe, mnogi savetuju da se prvo počne sa radom kod kuće, „na crno”, dok se ne stekne dovoljno mušterija i prakse, pa tek onda da se ide u legalizaciju i zakup lokala. Iako to zakonski nije preporučljivo, praksa pokazuje da je veliki broj danas uspešnih radnji upravo tako nastao.

Značaj dobrog knjigovođe i pravovremenog informisanja

Jedan od najčešćih saveta koji se može čuti od ljudi sa iskustvom jeste: pronađite dobrog knjigovođu pre nego što išta započnete. Dobar knjigovođa ne samo da će vam voditi poslovne knjige i sastavljati završne račune, već će vam pomoći i da razumete razliku između STR i DOO, da izaberete optimalan način oporezivanja, da znate koje su vam sve dozvole potrebne za konkretnu delatnost i da vas na vreme upozori na rokove i potencijalne kazne. Cena knjigovođe se kreće od nekoliko desetina evra mesečno za manji obim posla, pa naviše, ali je to investicija koja se višestruko isplati - naročito kada uzmete u obzir koliko vremena i živaca možete izgubiti pokušavajući da se sami snađete u lavirintu propisa.

Pored knjigovođe, izuzetno je korisno proći i kroz besplatne obuke za preduzetnike koje organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i onlajn kurseve o preduzetništvu koji su poslednjih godina postali dostupni. Ove obuke vas neće naučiti svemu, ali će vam dati strukturu i pomoći da realno sagledate svoju ideju pre nego što u nju uložite novac.

Kako se nositi sa neizvesnošću i strahom od neuspeha

Strah od propasti je prirodan i gotovo svako ko je pokrenuo privatni biznis osetio ga je u nekom trenutku. Ono što uspešne preduzetnike razlikuje od onih koji odustanu jeste spremnost da prihvate rizik kao sastavni deo posla. Niko vam ne može garantovati uspeh, ali možete povećati svoje šanse tako što ćete napraviti detaljan biznis plan, testirati tržište pre nego što uzmete kredit, početi sa manjim obimom i rasti postepeno, i - što je možda najvažnije - ne ulaziti u posao sa idejom da ćete se brzo obogatiti. Većina onih koji opstanu su ljudi koji su spremni da rade više i duže nego što bi ikada radili za drugog, i koji su u stanju da mesecima, pa i godinama, žive skromno dok se posao ne stabilizuje.

Ako ste u prilici da vam porodica pomogne, bilo finansijski, bilo radom u samoj radnji, to je velika prednost - ali istovremeno nosi i odgovornost da taj novac ne olako protraćite. Zbog toga mnogi iskusni ljudi savetuju: ako već nemate svoj lokal, dobro razmislite pre nego što se obavežete na višegodišnji zakup. Ako možete da počnete od kuće, od pijačne tezge, od onlajn prodaje - uradite to. Kada posao uhoda i kada budete sigurni da može da iznese troškove zakupa, zaposlenih i svih dažbina, onda je pravi trenutak za korak dalje.

Zaključak - najmanji problem je otvoriti firmu

Na kraju, vredi ponoviti ono što se često ističe: otvoriti firmu u Srbiji danas je proceduralno najlakši deo posla. Za pet dana i nekoliko hiljada dinara taksi, možete imati rešenje o registraciji, PIB i otvoren račun u banci. Ono što je teško jeste održati firmu - razraditi posao, pronaći i zadržati mušterije, upravljati troškovima, nositi se sa inspekcijama, rokovima i svakodnevnim izazovima. Zato je ključno da pre nego što se upustite u bilo šta, realno sagledate svoje mogućnosti, dobro se informišete i budete spremni na odricanja. Kako kažu oni koji su prošli sito i rešeto: bolje je da se borite sa vetrenjačama znajući da vetrenjače postoje, nego da vas one iznenade.

Bilo da planirate prodavnicu pica, frizerski salon, zdravu hranu, piljaru, krojačku radnju, proizvodnju testenine ili neki sasvim drugačiji tip biznisa - principi su isti: istražite, proračunajte, počnite skromno i budite uporni. Svaki početak je težak, ali iskustva onih koji su uspeli pokazuju da je trud gotovo uvek isplativ - samo je pitanje kada će doći taj dan kada ćete moći da kažete: drago mi je što nisam odustao.