Pozorište kao lek za dušu - Najbolje predstave, letnji festivali i preporuke publike

Kada vreli letnji dani zamene pozorišne daske, a sezona polako pređe na festivalе pod vedrim nebom, mnogi ljubitelji umetnosti osete čežnju za tamom sale i magijom reflektora. Istina je da pozorište ne spava ni tokom leta - ono se seli na otvorene scene, u amfiteatre i na trgove, donoseći sasvim drugačiji doživljaj. Ipak, baš u ovim mesecima kada nema klasičnog repertoara, javlja se potreba za prisećanjem i prepričavanjem. Šta smo gledali? Šta nas je nasmejalo do suza, duboko dirnulo ili razočaralo? Upravo ovakve diskusije, prepune emocija i iskrenih utisaka, pokazuju koliko je scenska umetnost živa i koliko nam znači. Ovaj tekst donosi zbirku najzanimljivijih preporuka, komentara i saveta o predstavama koje su obeležile prethodne sezone, kao i onih koje će tek osvojiti publiku. Sve što pročitate potiče iz anonimnih razgovora posetilaca koji su svoja večernja iskustva pretvorili u dragocene smernice za sve one koji žele da ponovo otkriju čaroliju pozorišta.

Letnji festivali i zašto pozorište nikada ne prestaje

Iako formalna sezona u većini kuća traje od jeseni do proleća, letnji pozorišni festivali širom zemlje nude jedinstvenu priliku da se uživa u drugačijem ambijentu. Publika često ističe da su predstave na otvorenom, uprkos manjoj tehničkoj opremljenosti, emotivno snažnije. Jedna ljubiteljka pozorišta je primetila da joj je baš festivalska atmosfera pomogla da zavoli klasične komade. Kada gledate balet pod zvezdama, čitav doživljaj postaje dvostruko čarobniji, napisala je u razgovoru o omiljenim letnjim sećanjima. Nekoliko sagovornika pominje da se na festivalima često mogu videti gostujuće trupe, a cena ulaznica je povoljnija nego u matičnim kućama. Posebno se izdvaja sećanje na jedan festival gde su izvođeni mjuzikli na otvorenoj sceni, gde je energija publike bila toliko jaka da su glumci izlazili na bis i po tri puta. Zato, ako vam nedostaju daske koje život znače, obratite pažnju na najave letnjih programa - mnogi tvrde da su upravo tako otkrili svoje omiljene komade.

Balet i opera - klasika koja osvaja iznova

Kada govorimo o baletskim predstavama i operama, utisci su podeljeni ali uglavnom idu u prilog klasičnom repertoaru. Neko od posetilaca je podelio oduševljenje baletom Don Kihot u Narodnom pozorištu, naglasivši raskošnu scenografiju i virtuoznost igrača. Drugi su se nadovezali pominjanjem Ko to tamo peva - baletske adaptacije čuvenog filma, koja je, po rečima jedne prolaznice, potpuno očarala čak i one koji inače ne vole balet. „Muzika Vokija Kostića u baletskom ruhu deluje još snažnije, a karte planu za čas“, pisala je jedna članica foruma, preporučujući svima da ne propuste sledeće izvođenje.

Opera Seviljski berberin i Rigoleto su takođe više puta izdvojeni kao izuzetno kvalitetna izvođenja, a posebno je naglašeno da se u Narodnom pozorištu mogu čuti na srpskom jeziku, što ih čini pristupačnijim. Drugi posetilac je pohvalio Jadnike u Madlenijanumu, istakavši da je reč o mjuziklu koji iako traje dugo, ne gubi na dinamici i da je svaka nota pogodila pravo u srce. Operu Pajaci u istom teatru neko je opisao kao „predstavu bez srećnog kraja, ali sa takvim pevanjem da zaboravite na sve oko sebe“.

Mjuzikli koji su obeležili sezonu

Pozorište na Terazijama je, po mišljenju mnogih, neprikosnoveno kada su mjuzikli u pitanju. Nije retkost pročitati izjave poput: „Terazije su najbolje pozorište na svetu za mjuzikle, sve što sam gledala bilo je fantastično.“ Ili: „Svaki put kada odem, ne mogu da svedem utiske i definitivno se vratim ponovo.“

Apsolutni favorit publike je Cigani lete u nebo. Brojni komentari se slažu da je ovo predstava koja se gleda bez daha, da je već u prvih deset minuta jasno da ćete poželeti da je gledate ponovo, i da su ovacije na kraju trajale skoro pola sata. Jedna ljubiteljka mjuzikla je napisala: „Gledala sam je tri puta i opet bih mogla. Toliko pozitivne energije nisam osetila nigde.“

Čikago (Chicago) je drugi veliki hit. Opisan je kao predstava koja istovremeno donosi komediju i dramu, sa vrhunskom koreografijom i pesmama koje se pamte. „Priča je univerzalna za svako društvo i svako vreme, a glumačka postava sa Vujićem i Jovicom je maestralna“, glasi jedan od utisaka. Istovremeno, bilo je i onih koji su više voleli Briljantin, opisujući ga kao opušteniji i zabavniji mjuzikl sa odličnom muzikom.

Producenti su izazvali podeljene reakcije. Dok su neki bili oduševljeni energijom i komičnim trenucima, drugi su ih smatrali malo razvučenim i manje moćnim od Čikaga. „Prvi čin je fantastičan, ali tri sata ume da zamori“, delimično je mišljenje jedne posetiteljke. S druge strane, Kosa je izazvala pravu polemiku: od „čisto gubljenje vremena“ do „najbolji mjuzikl koji sam ikada gledala“. Zanimljivo je da je mnogo onih koji su je gledali u Ateljeu 212 sa izvođačem koji je kasnije napustio postavu, isticali da je upravo ta energija bila neponovljiva, dok je nova verzija naišla na nešto hladniji prijem.

Drame i komedije uz koje se smejalo i plakalo

Velika drama u Narodnom pozorištu je, bez ikakve sumnje, jedna od najspominjanijih i najhvaljenijih predstava u višegodišnjim diskusijama. Posetioci je opisuju kao najkompletniji komad koji su ikada videli, a to što traje četiri sata ne samo da im nije smetalo, već su tvrdili da se vreme ne oseti. „Treba uvesti zakon po kome bi svaki građanin ove zemlje bio obavezan da je odgleda“, poručila je jedna oduševljena gledateljka, dodajući da je predstavu gledala četiri puta i planira ponovo. Posebno su isticani glumci koji su nosili radnju, a pominjani su i oni za koje se verovalo da su „razbili ulogu“, dok je nekoliko komentara bilo kritično prema jednoj od glavnih ženskih uloga, smatrajući je nedovoljno uverljivom. Ipak, konsenzus je jasan - ovo je predstava za sva vremena.

Zagonetne varijacije su još jedan komad koji je, uprkos tome što na sceni većinu vremena drže samo dva glumca, potpuno osvojio publiku. „Mislila sam da će biti dosadno, a onda sam se zaljubila u svaki dijalog. Gleda se bez daha, smeješ se, plačeš, a gluma je izvanredna“, napisala je jedna žena i dodala da planira da ode po treći put. Više ljudi je potvrdilo da je ovo jedna od najboljih predstava u našim pozorištima, a posebno je istican šarm jednog od dvojice protagonista. Autorov drugi komad, Posetilac, takođe je dobio pohvale, mada je većina složila da ipak nema takvu dinamiku kao Varijacije.

Eling u Beogradskom dramskom pozorištu je višestruko preporučivan kao komedija sa snažnom porukom. Spoj dvojice glumaca opisan je kao “saglasje ritmova, osećanja i igre“, a predstava je ocenjena kao autentična i topla priča o ljudima koji su osujećeni i povređeni, ali ne i uništeni. Jedna gledateljka je zapisala: „Smejala sam se do suza, a posle sam satima razmišljala o temi. Ovo su trenuci zbog kojih pozorište postoji.“

Nasuprot tome, Nova stradija u istom teatru doživela je potpuni neuspeh prema mišljenju većine. Jedan od komentara je glasio: „Od jedne genijalne satire Domanovića, nastala je predstava koja je dosadna, tekst je loš, a reakcija publike je bila toliko mlaka da je i glumcima bilo neprijatno.“ Nije retkost da se uz ovu predstavu veže preporuka da se pare radije sačuvaju za nešto drugo.

Predstave koje su podelile publiku

Zanimljivo je koliko subjektivni utisci mogu biti različiti. Šine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu su bile predmet žučne rasprave - dok ih je jedna posetiteljka nazvala „toliko neubedljivim da sam izgubila dva sata života razočarana s obzirom na sjajne glumce“, drugi su tvrdili da im se predstava baš dopala i da bi je rado ponovo gledali. Slično je bilo i sa Bubom u uhu. Iako kultna komedija koja se igra decenijama, pojedinci su izneli da danas bez jedne legendarnog glumca koji je nosio ceo komad, predstava ne bi vredela gledanja, dok su drugi upravo u njoj pronašli urnebesno veče.

Smrtonosna motoristika u Ateljeu 212 je naišla na prilično negativne kritike, posebno od onih koji su očekivali laganu komediju. „Četiri žene kukaju sve vreme, patetika teška, a iza toga stoji poruka koja vređa svaku trunku feminizma“, bio je jedan oštar osvrt. Ipak, i za ovu predstavu se našao neko ko ju je pogledao dva puta i smatrao je finom, što samo potvrđuje da ukusi variraju.

Šta se još preporučuje i šta izbegavati

Ljubitelji dobrog komada su često izdvajali:

• Dobrodošli u Srbiju (Zvezdara teatar) - komedija od koje su „boleli facijalni mišići od smeha“, uz sjajnu glavnu ulogu koja je publiku ostavljala bez daha.
• Hadersfild (JDP) - teška, ali izuzetno kvalitetna predstava o kojoj se misli da je nadmašila i filmsku verziju; gluma je opisana kao nešto neverovatno.
• Harold i Mod (BDP) - bezvremena priča sa legendarnom glumicom u ulozi koja se pamti; predstava za koju su mnogi rekli da bi je uvek iznova gledali.
• Ribarske svađe (Narodno pozorište) - slatka i urnebesna komedija koja je mnoge ostavila u suzama od smeha.
• Kelerabe su zdrave (BDP) - apsurdna komedija koja je na premijeri podelila kesice sa povrćem i nasmejala sve, ali se posle pojavilo i jedno razočaranje jer je očekivanja bilo previše.

S druge strane, često su se mogle čuti rečenice: „Nikako ne preporučujem predstavu XY, bilo je to čisto gubljenje vremena.“ Tako je nekoliko posetilaca istaklo da su određene komedije u Narodnom pozorištu, posebno one u režiji jednog često angažovanog reditelja, doživeli kao promašaj, naglašavajući da obožavaju Nušića, ali da interpretacija nije po njihovom ukusu. Jedna osoba je iskreno priznala da je sa svake predstave u toj kući izlazila polumrtva, navodeći Miki Maus i Seksualne neuroze naših roditelja kao primere gde ni radnja ni gluma nisu mogle da spasu veče. Ovo je važan podsetnik da i najuglednije institucije mogu imati produkcije koje se ne dopadaju svima.

Čarolija male scene i studentskih popusta

Veliki broj ljudi je istakao da se ne ide u pozorište samo zbog predstave, već i zbog atmosfere. Tako je jedna posetiteljka uporedila toplinu Boška Buhe sa hladnoćom Jugoslovenskog dramskog pozorišta, navodeći da joj je prvo mesto uvek „toplo i prijateljsko“. Drugi su pak otkrili tajne jeftinih karata koje mnogi ne znaju.

Na primer, u Ateljeu 212 se često mogu kupiti karte po ceni od samo 212 dinara deset minuta pre početka predstave, ili uz indeks studenta. U Narodnom pozorištu postoji famozna „studentska karta od 100 dinara“ za treću galeriju, koja se kupuje pola sata pre početka, a ukoliko ima mesta u parteru, razvodnice vrlo rado spuste studente dole. U BDP-u se karte preko sajta mogu rezervisati sa popustom od 30 do 50 odsto, pa tako većina izađe 200-400 dinara. U JDP-u se čak može besplatno ući pred početak, ukoliko ima slobodnih mesta - dovoljno je samo mahati indeksom. Jedna anonimna poruka je glasila: „Radim kao razvodnica, uvek ima praznih mesta, a studenti su nam najdraži gosti.“

Pozorište na Terazijama daje 30% popusta za studente, a Madlenijanum 50% na blagajni uz indeks. Postoji i Klub ljubitelja pozorišta koji besplatnim članstvom donosi stalne popuste i obaveštenja o akcijama. „Nemojte verovati da je pozorište skupo - uz dobru organizaciju, može da vas košta manje od bioskopa“, poručila je jedna iskusna posetiteljka.

Kako izabrati predstavu za sebe i partnera

Često se postavljalo pitanje: „Vodim dečka/devojku prvi put, šta da gledamo da se ne razočaramo i da opet dođemo?“ Saveti su se uglavnom svodili na lagane komedije i mjuzikle. Ne igraj na Engleze u BDP-u je višestruko izdvajana kao drama sa dozom komedije koja će se sigurno dopasti muškoj publici, dok je Gospođa ministarka preporučivana za urnebesno veče. Jedna članica je napisala: „Ja sam svog muža odvukla na Čikago i sad on mene tera da kupujemo karte za sve što igra na Terazijama.“ Drugi su savetovali da se za prvi odlazak u pozorište izbegavaju teške psihološke drame i da se biraju naslovi sa poznatim glumačkim imenima - to daje osećaj sigurnosti.

Zanimljivo je i razmišljanje jedne posetiteljke koja je primetila da se njen pozorišni ukus menjao sa godinama. „Kada sam bila mlađa, sve mi je bilo fascinantno i nestvarno. Sada, sa većim stažom u pozorištu, pronalazim više mana, ali i više uživam u onome što je zaista dobro.“ Ova rečenica je pokrenula lavinu komentara o tome kako se u pozorištu traga za emocijom, za komadima koji teraju na razmišljanje i preispitivanje sopstvenih stavova. Nekoliko ljudi je izdvojilo predstave koje su ih naterale da preispitaju svoj život, poput Derviš i smrt, Hadersfild, Ožalošćena porodica i Čekaonica.

Reč-dve o kontroverznim komadima

Predstave koje se bave aktuelnom politikom ili kontroverznim temama uvek izazovu burne reakcije. Pominjana je jedna u kojoj se na kraju povraća po zastavi, što je izazvalo podeljena mišljenja. Dok su jedni smatrali da je to „surov, ali istinit prikaz kolektivnog mozga“, drugi su rekli da je to „pljuvanje po simbolu zemlje“ i da ne žele da budu deo takve publike. Bilo je i onih koji su napustili salu pre kraja. Kada se na repertoaru nađu ovakvi naslovi, važno je pogledati ih upravo da bi svako stvorio svoj stav, ali je potrebno pripremiti se na snažne emocije i moguću nelagodu.

Sećanje na veći koja su nas oblikovala

Na kraju, ono što se provlači kroz sve ove razgovore jeste da pozorište nije samo zabava. To je mesto gde se nevidljivo čini vidljivim i ljudskim. Bilo da je reč o tragediji koja nas baca u razmišljanje, baletskoj predstavi koja ostavlja bez teksta ili komediji uz koju se smejemo do suza, svaka odgledana predstava ostavlja trag. Jedna posetiteljka je lepo sažela: „Pozorište je svet mašte i fantazije, a tako stvarno. Trudim se da uvek uživam, ali sam primetila da sa više iskustva više i tražim - i to je sasvim u redu. Umetnost je dijalog.“

Stoga, dok čekate sledeći letnji festival ili novu sezonu, prelistajte repertoare, obratite pažnju na popuste za studente i ne zaboravite da su najbolje preporuke one koje dolaze od drugih ljubitelja. Jer, najvažnije od svega jeste da se u pozorištu osećamo živo. A sudeći po svemu što smo podelili, beogradska pozorišna scena ima itekako šta da ponudi - samo treba pronaći ono što odgovara baš vašem ukusu. Ne plašite se da pogrešite, jer i loša predstava donosi priču koju ćete kasnije sa osmehom prepričavati. Idite, gledajte, smejte se i plačite - pozorište je tu da vas podseti na ono najvažnije.