Prekvalifikacija za medicinsku sestru: kompletan vodič za vanredno obrazovanje

Ako ste ikada poželeli da promenite profesiju i uđete u svet zdravstva, sigurno ste se susreli sa pojmovima prekvalifikacija za medicinsku sestru ili dokvalifikacija u srednjoj medicinskoj školi. Mnogi odrasli ljudi, bez obzira na prethodno zanimanje ili godine, odlučuju se na ovaj korak jer im donosi novu šansu na tržištu rada - bilo da je reč o medicinskoj sestri tehničaru, pedijatrijskoj sestri ili medicinskoj sestri vaspitaču.

Iako je odluka velika i često ispraćena dozom treme, informacije koje kruže - od pitanja o polaganju ispita usmeno i pismeno do nedoumica oko prakse u bolnici - postaju mnogo jasnije kada ih saberete na jednom mestu. Upravo zato smo pripremili opširan vodič koji odgovara na najčešće nedoumice, bez imenovanja pojedinačnih ustanova ili ličnosti, i oslanja se na stvarna iskustva odraslih polaznika.

Šta su prekvalifikacija i dokvalifikacija i ko ih može upisati

Prekvalifikacija predstavlja promenu zanimanja - na primer, ako ste završili ekonomsku, gimnaziju ili neku drugu četvorogodišnju srednju školu, a želite da postanete medicinska sestra. Tom prilikom polažete samo stručne predmete koje niste imali u prethodnom školovanju, dok vam se opšteobrazovni predmeti priznaju.

Dokvalifikacija se najčešće odnosi na one koji imaju završen treći stepen (na primer, frizer, trgovac) i žele da steknu četvrti stepen, odnosno zvanje medicinske sestre tehničara. U tom slučaju, osim stručnih, moraju se položiti i opšti predmeti, jer se stupanj obrazovanja podiže.

Uslovi su jednostavni: potrebno je imati završenu srednju školu (najmanje treći stepen), uverenje o zdravstvenoj sposobnosti - koje se dobija od izabranog lekara, a u nekim slučajevima i potvrdu oftalmologa i psihijatra - i sanitarnu knjižicu koja je neophodna za početak prakse u zdravstvenoj ustanovi.

Kako teče upis i šta vas očekuje na početku

Vanredno obrazovanje u medicinskoj struci uglavnom se organizuje u toku cele godine, a konkretni datumi zavise od ustanove koju odaberete. Obično se prvo podnosi dokumentacija (svedočanstva, izvod iz matične knjige rođenih, lekarsko uverenje), nakon čega dobijate rešenje sa spiskom predmeta koje treba polagati.

Iako se u rešenju navode svi predmeti, većina polaznika sa završenim četvorogodišnjim srednjim obrazovanjem ima od 10 do 20 ispita - u zavisnosti od smera. Medicinska sestra vaspitač, na primer, često ima manje predmeta od opšteg smera, jer joj se priznaju mnogi sadržaji iz prethodnog obrazovanja (poput pedagogije ili psihologije, ako je već imala).

Značajna prednost vanrednog načina je što ispite možete prijavljivati svakog meseca (osim tokom letnjeg raspusta, kada rokova uglavnom nema). Maksimalan broj ispita u jednom roku obično je tri, što omogućava da se dokvalifikacija ili prekvalifikacija završi i za manje od dve godine, ukoliko redovno učite i izlazite.

Struktura ispita: usmeno, pismeno i praktični deo

Jedno od prvih pitanja svakog polaznika glasi: „šta se od predmeta polaze usmeno, a šta pismeno?”. Iskustva pokazuju da pravila nisu svuda ista, ali postoji jasan obrazac:

• Opšti predmeti (istorija, geografija, sociologija, filozofija, muzička i likovna kultura) u većini slučajeva polažu se pismeno - testom ili kraćom pisanom proverom.
• Stručni predmeti poput zdravstvene nege, anatomije i fiziologije, higijene sa zdravstvenim vaspitanjem, mikrobiologije, patologije, interne medicine sa negom, hirurgije, pedijatrije - polažu se usmeno. Polaznik izvlači tri pitanja, dobija nekoliko minuta da pripremi koncept i zatim usmeno odgovara.
• Latinski jezik u mnogim ustanovama polaže se pismeno, a ponekad i kombinovano (pismeni test i usmena provera izgovora).
• Prva pomoć i pojedine celine iz nege često sadrže praktičan deo - pokazivanje postupka na lutki ili priboru - i tek nakon položenog praktičnog dela pristupa se usmenom ispitivanju.

Većina profesora traži smisleno odgovaranje, a ne učenje napamet. Ako pokažete da razumete suštinu i logiku procesa, čak i ako zastanete, uglavnom ćete dobiti pomoć kroz potpitanja i vođenje. Ipak, za ocenu vrlo dobar ili odličan očekuje se sigurno poznavanje i latinskih termina, posebno na anatomiji i farmakologiji.

Najčešća pitanja o zdravstvenoj nezi i prvoj pomoći - mogu li se položiti bez prakse?

Veoma često se postavlja dilema: „Mogu li dobiti maksimalnu ocenu iz zdravstvene nege i prve pomoći ako ne odem na praksu do ispita?”

Odgovor zavisi od konkretne škole, ali je u velikom broju ustanova praksa uslov za polaganje. Na ispitu iz prve pomoći, na primer, gotovo uvek se dobijaju kombinovana pitanja - dva iz teorije i jedno iz prakse - i ocena se formira upravo na osnovu uspeha i na jednom i na drugom. Bez odrađene praktične nastave teško je pokazati veštine poput imobilizacije, mere dezinfekcije ili kardiopulmonalne reanimacije.

Ipak, postoje i primeri fleksibilnosti: pojedine odrasle polaznice uspele su da izađu na ispit, a praksu odrade kasnije, naročito ako su već zaposlene u zdravstvu i poseduju iskustvo. Mada, preporuka je da se držite redosleda praksa - učenje - ispit, jer praktično znanje znatno olakšava usmeno polaganje i diže samopouzdanje, naročito kod predmeta poput zdravstvene nege dece ranog uzrasta ili interne medicine sa negom.

Šta je potrebno za praksu i gde se ona obavlja

Bez obzira na to da li ste upisali državnu ili privatnu ustanovu, sanitarna knjižica je osnovni dokument koji morate imati pre odlaska na praksu u bolnici, domu zdravlja ili dispanzeru. Takođe, potrebna vam je i odgovarajuća uniforma - medicinsko odelo i obuća - koju nabavljate sami.

Praksa se može obavljati u:

• kliničkim centrima i opštim bolnicama,
• domovima zdravlja,
• dečjim dispanzerima (za smerove pedijatrijske nege i vaspitača),
• službama hitne pomoći,
• pa čak i u privatnim ordinacijama (ukoliko ustanova ima zaključen ugovor).

Uput za praksu izdaje škola. Ukoliko ste u obavezi da obavite praksu za više razreda, tražite uput za svaku godinu posebno, a ne retko vam mogu izaći u susret i odobriti spajanje časova u jednoj instituciji. Mnogi se raspituju i o iskustvima sa glavnom sestrom na odeljenju - većina polaznika deli da su sestre srdačne, spremne da pokažu procedure (davanje injekcija, previjanje, kateterizaciju) i da na praksi možete steći rutinu koja se na ispitu i kasnije na poslu itekako isplati.

Predmeti po godinama - na šta obratiti pažnju

Iako se raspored predmeta razlikuje od smera do smera, tipičan profil za medicinsku sestru tehničara izgleda ovako:

Prva godina donosi anatomiju i fiziologiju, latinski jezik, zdravstvenu negu, prvu pomoć, biologiju i osnovne opšte predmete. Iz anatomije se očekuje poznavanje organskih sistema, kostiju, zglobova i mišića, uz primenu latinskih naziva. Prva pomoć se uglavnom izdvaja kao predmet gde se traži praktičan prikaz - položaji povređenog, mere reanimacije, zaustavljanje krvarenja.

Druga godina uvodi higijenu sa zdravstvenim vaspitanjem, mikrobiologiju sa epidemiologijom, patologiju, farmakologiju i psihologiju. Higijena se najčešće spominje kao predmet gde se pitaju vitamini, životne namirnice, lična zaštita medicinske sestre i metode dezinfekcije. Patologija traži razumevanje bolesti na ćelijskom i tkivnom nivou.

Treća godina donosi kliničke predmete: internu medicinu sa negom, hirurgiju sa negom, neuropsihijatriju sa negom, infektologiju sa negom. Svaki od njih ima obimnu materiju; iz hirurgije su česta pitanja o asepsi, antisepsi, vrstama anestezije i preoperativnoj pripremi. Interne bolesti se bave dijagnostičkim testovima, kontrolom diureze, kateterizacijom, ishranom kod šećerne bolesti.

Četvrta godina obuhvata pedijatriju sa negom, ginekologiju i akušerstvo sa negom, medicinsku biohemiju, kao i sociologiju i zdravstvenu negu na višem nivou. Ispiti iz ovih predmeta su zahtevni, ali kada se dođe do četvrte godine, većina polaznika već ima izgrađen sistem učenja.

Koliko vremena i novca je potrebno

Na pitanje „koliko traje prekvalifikacija?” nije jednostavno odgovoriti jer sve zavisi od broja predmeta i vašeg tempa. Pojedini uspevaju da sve završe za 6 do 9 meseci, dok nekima treba i dve godine. Obično, ako imate završen četvrti stepen i polažete samo stručne predmete (10-15 ispita), uz redovno učenje i izlaske svakog meseca, prekvalifikacija za medicinsku sestru može se realizovati za nepunu godinu dana.

Što se tiče troškova, oni variraju. Često se školarina kreće u okviru nekoliko desetina hiljada dinara za ceo program, sa mogućnošću plaćanja na rate (npr. pet rata godišnje). Pojedinačni ispiti se dodatno plaćaju, a cena je viša za stručne predmete sa praktičnim delom. Na primer, teorijski ispit može koštati nekoliko hiljada dinara, dok ispit sa praksom ili latinski jezik mogu biti malo skuplji. Maturski ispit i izrada maturskog rada takođe ulaze u krajnji trošak.

Bez obzira na cenu, većina polaznika smatra da je ulaganje isplativo - kako zbog veće konkurentnosti na tržištu rada, tako i zbog mogućnosti nastavka školovanja na višim strukovnim studijama.

Priznavanje diplome i mogućnost zapošljavanja

Jedna od prvih briga je: „Da li će mi diploma privatne škole biti priznata i da li se mogu zaposliti?”

Odgovor je da sve akreditovane ustanove - i državne i privatne - izdaju javnu ispravu koja je priznata u Republici Srbiji, a samim tim i širom Evropske unije, u zemljama poput Nemačke, Švajcarske, Norveške. Ključna reč je akreditacija. Dokle god je ustanova upisana u registar Ministarstva prosvete, diploma je validna.

Posao nakon završene prekvalifikacije se traži putem konkursa, baš kao i sa diplomom stečenom redovnim školovanjem. Nije mali broj medicinskih sestara koje su nakon vanrednog obrazovanja našle posao u kliničkim centrima, domovima zdravlja, dečjim vrtićima (kao sestre vaspitači) i staračkim domovima. Prijavljuju se na pripravnički staž, a nakon položenog državnog ispita i dobijanja licence, otvaraju im se vrata za rad u svim državnim ustanovama.

Istina je da pojedini rukovodioci imaju lične predrasude prema privatnim školama, ali u praksi se sve svodi na veštinu i znanje koje pokažete, kao i na potražnju za kadrom. Zdravstvo konstantno traži medicinske sestre, naročito u unutrašnjosti, pa se diploma brzo pretvara u radno mesto.

Iskustva polaznika - šta kažu oni koji su prošli kroz proces

Iako ne možemo navoditi konkretne profile, iz brojnih razgovora izdvajaju se slične priče. Jedna polaznica, majka dvoje dece u tridesetim godinama, priznala je da je i sama imala ogromnu tremu pred prve ispite: „Posle deset godina bez knjige mislila sam da neću moći ništa da naučim. Međutim, kada se probije led, shvatiš da profesori cene trud i da je dovoljno da sedneš i redovno učiš po malo.”

Druga ispitanica, koja je ranije završila ekonomsku školu, podelila je da su joj najteži bili latinski i anatomija, ali da je uz pomoć skripti i fotografija organa sve savladala za mesec dana. Treća, koja se prebacila iz državne u privatnu ustanovu, ističe fleksibilnost: „Mogla sam da dajem po tri ispita mesečno i da praksu obavim u svom mestu, što mi je mnogo značilo uz posao.”

Mnoge su iskoristile i mogućnost da se neki predmeti priznaju - na primer, psihologija ili higijena sa zdravstvenim vaspitanjem - ako su ih već imale u prethodnoj školi, mada je za to uvek potrebno podneti molbu i priložiti program predmeta. U suprotnom, neminovno je polaganje svih predmeta iz rešenja.

Saveti za one koji se premišljaju

Bez obzira da li imate dvadeset ili pedeset godina, obrazovanje je uvek dobra investicija. Evo nekoliko praktičnih saveta koji se provlače kroz iskustva:

• Ne upuštajte se bez provere akreditacije - pre upisa proverite da li je škola u zvaničnom registru, jer će vam samo tako diploma biti svrsishodna.
• Organizujte učenje u blokovima - mnogi polaznici uče po dva predmeta istovremeno, tako što svaki dan odvoje sat vremena za jedan i sat za drugi. S obzirom da je usmeno polaganje dominantno, vežbajte naglas.
• Iskoristite iskustva starijih kolega - u gotovo svakoj grupi pronaći ćete ljude koji su već položili ono što vas tek čeka; pitajte ih koje su im najteže teme i kako su savladali gradivo.
• Ne odlažite praksu - iako neke ustanove dozvoljavaju polaganje teorije pre prakse, mnogo je korisnije da se prvo suočite sa radom na odeljenju jer ćete tako bolje razumeti i zapamtiti teoriju.
• Ne dozvolite da vas trema blokira - većina profesora je svesna da ste vanredni učenik koji radi i/ili brine o porodici, pa su često vrlo susretljivi. Dišite duboko, razmislite i slobodno tražite pojašnjenje pitanja.

Najčešće postavljana pitanja u vezi sa priznavanjem predmeta

Često se javlja nedoumica: „Da li mi se fizika ili hemija priznaju ako sam ih već imala u prethodnoj školi?” Odgovor nije jednostavan jer zavisi od poklapanja programa. Ako ste, recimo, u gimnaziji imali fiziku sa osnovama mehanike, a u medicinskoj je fizika usmerena na biofiziku i primene u medicini, škola može odbiti priznavanje. Isto važi i za istoriju, geografiju, matematiku - iako deluju opšte, u srednjim stručnim školama često sadrže specifične module.

Zato je najbolje da pre upisa zatražite informativni razgovor i donesete programe predmeta koje ste slušali. Na osnovu toga će vam stručna služba izdati konačan spisak razlika. Iako može delovati obeshrabrujuće, imajte na umu da su ispiti iz opštih predmeta uglavnom pismeni i obimom daleko manji od stručnih.

Kako izgleda maturski rad i završni ispit

Kada polože sve predmete, polaznici pristupaju maturskom ispitu. Za smer medicinska sestra tehničar ili vaspitač, matura se obično sastoji iz pismenog rada (tema iz struke) i usmene odbrane. Teme se biraju sa spiska - mogu biti iz zdravstvene nege, prve pomoći, pedijatrije sa negom ili higijene. Tokom odbrane ne samo da pokazujete sadržaj rada, već odgovarate i na dodatna pitanja koja se tiču šire oblasti.

Maturski rad ne treba da vas plaši; on je kruna svega naučenog i prilika da pokažete zrelost. Uz konsultacije sa predmetnim nastavnikom ili mentom, rad se napiše za nekoliko nedelja, a odbrana retko traje duže od petnaestak minuta. Kada se uspešno okonča, diploma je vaša i otvaraju se vrata za pripravnički staž.

Da li je kasno za prekvalifikaciju posle tridesete?

Apsolutno nije. Na polaganjima i praksama sreću se ljudi od 18 do 55 godina. Niko ne proverava godine - meri se samo znanje. Jedna polaznica koja je u petoj deceniji upisala smer medicinske sestre vaspitača, podelila je svoju priču: „Deca su vrištala dok sam učila o akutnim stanjima, ali kada sam dobila prvu peticu, shvatila sam da je sve moguće.” Mnogi su pronašli posao odmah po završetku, a neki su čak dobili i stipendije za nastavak na višoj školi.

Uz volju i dobru organizaciju, prekvalifikacija za medicinsku sestru može postati vaša životna prekretnica, bez obzira na prethodno zanimanje. Nije lako, ali svaki položen ispit - bilo da je iz higijene sa zdravstvenim vaspitanjem, interne medicine ili nege - donosi osećaj ogromnog zadovoljstva i korak bliže ka novoj profesionalnoj ulozi.

Zaključak

Prekvalifikacija ili dokvalifikacija u medicinskoj struci zahteva odricanje, ali pruža priliku za sigurnije zaposlenje i lični razvoj. Najvažnije je dobro se informisati o uslovima, realno proceniti vreme i novac, i od prvog dana razvijati sistem učenja. Zdravstvena nega, prva pomoć, latinski jezik i anatomija deluju zahtevno, ali kada se savladaju, otvaraju vrata svetu u kojem ste svakodnevno okruženi ljudima kojima je potrebna vaša pomoć. A to je poziv koji se ne meri ocenama.